недеља, 6. април 2014.
ĐURĐEVAK
Ovo tako slatko cveće je otrovno, od svojih zvonolikih belih cvetova pa sve do stabljike. Iako đurđevak neće naneti mnogo štete, ukoliko pojedete veću količinu vjerovatno ćete osetiti mučninu, povraćanje, bol u ustima i stomaku, proliv i grčeve. Otkucaji srca mogu da se uspore i da postanu nepravilni.
FLAMINGOV CVET ILI ANTRIJUM
Flamingov cvet je tropska biljka specifičnog oblika s tamnozelenim srcolikim i mesnatim lišćem te najčešće crvenim cvetovima. Jedenje delova ove biljke može da izazove peckanje u ustima koje s vremenom buja i izaziva plikove. Otrov takođe deluje na glas koji može da promukne.
Sve to može da dovede do izrazito bolnih oteklina i opeklina unutar probavnog sistema, oticanje sluznice može da rezultirai gušenjem. Većina simptoma nestaće vremenom, a bol možeda ublaži hladna tečnost i namirnice kao što su semenke lana ili tablete protiv bolova.
HRIZANTEMA
Ovi narančasti, beli i žuti upadljivi cvetovi najčešće se kupuju za zadušnice, a sveukupno postoji između 100 i 200 vrsta krizantema.
Rastu nisko uz zemlju, a lako mogu da se pretvore u grmlje. Vrtlari često sade ovu biljku kako bi sprečili zečeve da unište vrt, a oni je izbegavaju u širokom luku. Hrizantemin otrov izaziva svrab kože i otoke.
LIJANDER
Svaki deo ove biljke je otrovan, pa čak i udisanje dima koji je nastao paljenjem lijandera može da izazove zravstvene probleme.
Ova zimzelena biljka, česta na Mediteranu, utieče na brzinu rada srca pa trovanje njome može da dovede do inarkta. Trovanje ilijanderom obično se manifestuje promenama u otkucajima srca i nivoima kalijuma.
FIKUS
Poznat i pod nazivom Benjaminovo drvo, fikus je vrlo česta ukrasna biljka, ali u svome lišću ima mlečni sok koji je otrovan.
Postoji oko 800 podvrsta fikusa, a gotovo sve vrste u dodiru s kožom izazivaju oicanje i svrab. Dođe li do trovanja, potrebno je posetiti lekara koji će propisati nešto za alergije i upale.
RODODENDRON
Rododendron i grmovi azaleja imaju halucinogeno i laksativno delovanje. Izgleda sjajno u dvorištu kada dođe proleće, ali su listovi otrovni, kao i med napravljen od nektara iz njegovog cveća.
Simptomi trovanja su povraćanje, osip na koži, glavobolja, zamagljen vid i slabost u mišićima. Osim za ljude, posebno je otrovan za konje. Postoji više od 1.000 podvrsta pomenute biljke.
NAJOTROVNIJE VRSTE CVEĆA U VAŠEM DOMU 1
GLICINIJA
Glicinija može da izraste u predivnu biljku u obliku romantičnih kaskada s bujnim plavim i ružičastim cvetovima ili pak u obliku drvenaste loze s belim cvetovima koja inače bolje uspeva na jugu ili jugozapadu. Međutim, cela biljka je otrovna, iako neki tvrde da cveće ne sadrži otrov, već samo semenke. Ali bolje sprečiti nego lečiti, jer podaci pokazuju da, ukoliko je pojedete, izaziva mučninu, povraćanje, proliv i grčeve, piše lajvsajns.com.
DIGITALIS ILI NAPRSTAK
Divnog i bajkovitog izgleda, ovaj cvet može da naraste i do jednog metra visine, a niz njega se spuštaju ljubičasti, ružičasti ili beli cvetovi, ponekad s vrlo raskošnim središtem. Latinski naziv ove biljke je Digitalis purpurea, a neno lišće se upotrebljava za proizvodnju lekova za srce. Ukoliko pojedete bilo koji deo ove biljke, verovatno ćete imati problema sa srcem, a pre toga ćete iskusiti i mučninu, povraćanje, proljiv i bol u ustima. Lekar će vam najverovatnije ispumpati želudac ili dati sirovi ugljen da bi se otrov izbacio iz tela, a nakon toga moraćete da pijete i lekove da biste vratili srce u normalu.
HORTENZIJA
Hortenzija je grm s drvenastim stabljikama na kojima rastu nazubljeni ovalni listovi i veliki loptasti cvetovi koji mogu biti beli, ružičasti i raznih nijansi crvene boje. Može da naraste i do četiri i pometra visine. Iako cvet hortenzije deluje bajkovito, poput kakvog velikog pamučnog balona, on može da izazove bol u stomaku čak i nekoliko sati nakon što ga pojedete. Osim toga, česti simptomi su povraćanje, svrab kože, slabost i znojenje. Neki podaci pokazuju i da jedenje cveta hortenzije može da izazvove komu, napade slične epileptičnima i epravilan rad krvotoka. Srećom, postoji protuotrov.
Peter van de Werken iz River Flowers, iz Holandije (naravno), je usavršio jedinstvenu tehniku za promenu boje svake pojedinačne latice na ruži (mom omiljenom cveću).Boje mogu biti u suptilnim nijansama ili u totalnom kontrastu. Ne radi se o farbanju ruža sprejem već se još u toku rasta u prehranu dodaju posebni pingmenti tako da ruža zajedno sa hranom kroz dršku dobija i boju
Prvi put, ove ruže su javno predstavljene na sajmu Hortifair u Amsterdamu i odmah su postale hit!
Madonna, je recimo bila jedna od prvih selebritija kojima su poklonjene ruže duginih boja.
U Britaniji, ova inovacija je predstavljena kao revolucija za cvećare i jedan cvet se prodaje za 6 funti
Dobile su nadimak "Veselo cveće" jer će vas njihove razdragane boje definitivno razveseliti i obojiti vaš svet.
Cveće cveću, Milja
Cvetanje
Cvetići kale su žućkasti i skupljeni u klip sa levkastim belim omotačem koji je u stvari list i koji ima ulogu da privuče insekte zbog oprašivanja cveta. Stručnjaci ovakav list nazivu “spata”.
Odnedavno mogu da se za uzgoj nabave nove sorte sa žutim i ružičastim površnim listom kale. Kale su omiljene za dekoracije na venčanjima i to one sa višim i većim cvetovima dok su one sitnije sorte sa manjim cvetovima stanovnici domova. U plasteniku profesionalni uzgajivači gaje sorte koje su veće visine i kojima produžavaju period cvetanja.
Rana sadnja u avgustu i septembru omogućava cvetanje u oktobru. Nalepši cvetovi biće početkom proleća. Kad kala prestane da cveta, u aprilu i maju, prekinite zalivanje jer je biljci potreban period mirovanja posle kog će ponovo cvetati.
Sadnja i uzgoj kala
Sadjenje gomolja vrši se u avgustu i septembru. Najbolje je da koristite saksije veličine 12 do 14 cm u prečniku. Zemlja treba da bude nešto teža, obogaćena humusom i djubrivom.
Možete koristiti i mešavinu baštenskog zemljišta i treseta. Kalama odgovara neutralnozemljište, slabokiselo ili alkalno.
Zalivanje kala
Potrebe kala za vodom su velike pa ih često i obilno zalivajte. Sa zalivanjem se prestaje u periodu mirovanja, nakon završetka faze cvetanja kale.
Održavanje i nega kala
Kala traži obilnu i čestu prihranu. To će omogućiti bogat, svež i jak cvet, kada mu dodje vreme. Prihranjujte je na dve sedmice. Koristite djubrivo koje ima dosta azota i koje će pomoći da kala bujnije raste.
Kala lončanica raste do pola metra u visinu, i to je vrsta koju gajimo u stanu za razliku od onih visokih sorti popularnih u cvećarstvu.
Kale će najbolje uspevati na prostoru sa mnogo svetla, ali zaštićenog od jakog letnjeg sunca. Nekada se mogu izneti i na otvoren prostor, ali pažljivo sa nižim temperaturama i promajom.
Kala će vam duže trajati ako je redovno skraćujete. Jednostavno, kraj stabljike unakrsno zasecite u dužini od oko 2 do 3 cm.
Razmnožavanje kala
Kale se razmnožavaju uglavnom odvajanjem mladih gomolja. Gomolj može da se preseče nakon čega sledi dezinfekcija fungicidom ili ugljenom prašinom da bi se biljka zaštitila. Gomolje treba ostaviti da se osuše.
Bolesti kala
Kale će propasti ili biti podložne bolestima ako ih držite na pretoplom mestu. Vrh biljke počinje tada da se suši i smežura se a nakon toga tamni područje oko tučka. Zbog toga vodite računa o temperaturi u stanu.
Tada ih obavezno smestite na nekom hladnijem mestu, redovno skraćujte vrh biljke i veće su šanse da biljka preživi.
Пријавите се на:
Постови (Atom)